Paroles: Djordje Balasevic. Covek za koga se udala Buba Erdeljan.

U Backoj Palanci bila je igranka,
ma lazem, ordinarna pijanka.
Svu noc smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve satro cudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...

Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
sa onim hitlerskim brcicima,
pecatnim prstenom, kravatom labavom,
da casti odusevljen zabavom.
A ja bas nisam fan napadnih pedera
sto vecno jure konobarice i mirisu na berbere...
Ma, hajde...

Bio sam umoran, rekoh tom paunu:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po zicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidis promaju pod ovim satorom".
On rece: "Cekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...

Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije cudo, pros'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.

Sta ti je trebalo to, mali misu moj, da podes za takvu barabu?
Sto nisi pazila, sto si princa preobrazila u ovu zabu?

Vol'o bi da znam: bila si kci tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Davo ga nosi...

Tip rece: "Ovde sam s dve fine zenice,
uuu, dve opake raspustenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo saramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...

Konobar, sto zastajkujes, dal' i ti mozda strajkujes?
Daj decko odmah flasu svirni pa smo mirni!

Pros'o sam sever i jug, sirom pa u krug, i cega sam ostao zeljan?
Pa ne bas mnogo tog, brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.

E, vol'o bih da znam: sta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
Sto si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!

Ej, moji lanski snegovi...

Sta ti je trebalo to, mali misu moj, da podes za takvu barabu?
Sto nisi pazila, sto si princa preobrazila u ovu zabu?

Da mi je da znam: pros'o sam sever i jug, sirom pa u krug,
i cega sam ostao zeljan?
Pa ne bas mnogo tog, brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan...

E, da...