Paroles: Djordje Balasevic. Miholjsko Leto.

Do pola jedan je bila na casu klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi jo?, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vracka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadode On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji rec koja vredi tek kad se odcuti...
Bogu je kanuo caj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan ce ostati zlatan...
Ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku sti?ce...
Ne drhti On... To je samo to uvelo li?ce...
Bla?eno Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve ce?ce mu govore "Vi"...
Bege? u grudima udara...
Bije u bronzane ?ice...
U d?epu sretni staklenac... Ko ono novcic i zdenac...
Mala vracka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupe?... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klo?ar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom ?timu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...